Ovih dana mi se nekako nameće veliki broj pitanja. Postavlja ju ih ljudi iz mog okruženja, postavljaju ih mediji. Ali dosta pitanja sam postavio i lično. Uglavnom sebi. Naravno, pitanja zaslužuju i odgovore. Nažalost živimo u vremenu kada nije lako dati odgovore na svako postavljeno pitanje. A možda neka pitanja i ne zaslužuju odgovor.
Svakako da su za većinu građana najvažnija pitanja koja se tiču svakodnevnog života. Npr. ona koja se tiču cena životnih namirnica, ali i njihove dostupnosti. Što se tiče nestašica, bar u ovom trenutku deluje kao da se prošlost. S druge strane njihova cena je u posednjih godinu dana uglavnom povećanja. Pogotovu roba koje do potrošača dolaze direktno sa njive, povrtnjaka ili voćnjaka. Uglavnom smo navikli da nekih poljoprivrednih proizvoda u ovo vreme ima u izobilju. Zbog povećane ponude dolazilo je do značajnog pada cene. Sada to nije slučaj.
Poslednjih godina sve češće sam na čačanskoj pijaci. To me je podsetilo na detinjstvo kada sam sa majkom obavezno nedeljom išao tamo. Kako i tada i danas odlazak na pijacu ima pomalo i ritualni karakter. pogtovu odlazak tokom vikenda. To je prilika da se sretnu ljudi koje obično, trčeći svakodnevicu, nismo u prilici da vidimo. Pogotovu je lepo sresti prijatelje iz Beograda. Mnogi koji srećem na pijacu dolaze sa željom da sretnu nekog poznatog. Poslednjih nedelja čačanska pijaca je sve „tanja“. Sve je slabiji izbor povrća koje se prodaje. Voće se još nekako drži. Bogami i cene se drže. Inače odavno sam prestao da očekujem povrće iz plodne čačanske kotline. Međutim, ovih dana kao da se smanjio broj tzv. nakupaca. I to nameće neka pitanja. Sačekajmo da prođe vreme. Možda će ono dati odgovor.
Ima i drugih pitanja
Jutros kratko „zakačih“ gostovanje ministarke nauke na RTS. Priča o ulaganjima u nauku, izgradnji tzv. centara izvrsnosti. Reklo bi se već viđeno. Pošto sam čovek iz tog miljea odmah mi se nametnulo nekoliko pitanja. Doduše pre će biti sam se samo podsetio pitanja, koje sam sebi i drugima već postavljao. Kuda ide srpska nauka i istraživanje. Pomalo me je iznenadio komentar u „Politici“ na tu temu. Došao je iz pera narodnog poslanika i jednog od vodećih članova vladajuće stranke. Govori o stvarima na koje sam i sam ukazivao tokom svoje četiri decenije rada. A govorim i danas. Svestan da će se mnogi naljutiti, nauka, a o njoj možemo govoriti liči na „delatnost radi delatnosti“.
Gotovo da nema prenošenja rezultata naučno istraživačkog rada u privredu. U velikoj meri što te domaće privrede i nema. Zato se rezltati tog rada vrednuju na već poznati način. Brojem radova objavljenih u časopisima sa Sci lista. Na taj način nauka počinje da liči na nekakvu sportsku disciplinu. U kojoj se „naučnici“ nadmeću međusobno ko će da ima više Sci radova ili citata. Samo još nedostaju navijači koji će takmičare zdušno da podržavaju.