Zbog spremanja za republičko takmičenje iz fizike, čini mi se da nisam osećao pravu euforiju kakva bi se očekivala zbog ekskurzije u Budimpeštu i prvog odlaska u inostranstvo. Upravo spoj ta dva događaja daće ovom putovanju dodatna obeležja. Interesantno je da takva masovna putovanja, kao što je bilo ovo sa dvadesetak autobusa u koloni nisu u to vreme bila retkost. Pomenuh da je godinu dana ranije Gimnazija organizovala sličnu ekskurziju u Sofiju. A bila je popularna i manifestacija „Veseli karavan“ u kojoj su čačanski osnovci posećivali Beograd.
Na pomenutom takmičenju iz fizike učestvovalo je 11 gimnazijalaca. Pošto nas je na takmičenje vodio moj pokojni razredni starešina Ratomir Ćosić, autobus u kome je bilo naše odeljenje i odeljenje II9 ostao je da nas sačeka. Zbog toga smo u Budimeštu stigli u večernjim časovima. Posle večere smo otišli u hotel na brdu Geleret.
Hotel je bio smešten u zdanju koje je podignuto posle revolucije iz 1848. godine u kome su bili zatočeni i mučeni revolucionari. Sobe su bile višekrevetne, mislim da je u našoj sobi spavalo na 13. Geleret se nalazi u Budimu i na njemu je, u neposrednoj blizini našeg hotela podignut grandiozni spomenik Slobode u znak sećanja na poginule sovjetske vojnike u toku oslobađanja Mađarske 1945. godine.
Sa Gelereta se pruža predivan pogled na Budimpeštu i obalu Dunava. Naravno i njegove čuvene mostove. Odmah ispod našeg hotela nalazio se novi beli Elizabetin most podignut 1964. godine. Odmah pored njega je čuveni Lančani most, podignut još u XIX veku. A posle monumentalnog zdanja mađarskog Parlamenta vide se obrisi Maragitinog mosta koji se naslanja na Margitino ostrvo (Margitsziget) jednog od simbola Budimpešte.
Impresije o Budimpešti
Boravak u Budimpešti je praktično trajao jedan dan. Podrazumevao se panoramski obilazak grada i odlazak do Trga heroja. Usput poneka zanimljiva pričica, kao ona o zgradi jugoslovenske ambasade. Koju je, navodno izvesna mađarska grofica poklonila Jovanu Dučiću u koga je bila zaljubljena. Tu smo dobili slobodno do šest sati popodne i priliku da samostalno upoznamo Budimpeštu. Ne sećam se kako sam se obreo u čuvenoj ulici Vaci koja je i tada bila glavna pešačka i trgovačka ulica. Sećam se da sam do ulice došao metroom. Malo je poznato da je Budimpeštanski metro najstariji električni metro u kontinentalnoj Evropi, izgrađen 1896. godine. Odmah pored ukrštanja sa ulicom Lajoša Košuta nalazila se knjižara sa ruskom literaturom, gde ću provesti najeći deo slobodnog vremena.
Nešto tražeći interesantne knjige, a nešto čekajući Mihaila Lukovića koji je otišao da zameni novac radi kupovine knjige o kosmičkoj medicini. Pošto ga nije bilo kupih i njegovu knjigu i sebi zbirku zadataka iz fizike od Irodova i krenuh ka Trgu heroja. Bilo je malo lutanja, zbog nekih radova u ulici lajoša Košuta, ali uspeh da se domognem tadašnjeg Bulevara narodne republike, a danas Andrašijevog bulevara i na vreme stignem na zborno mesto.
Sledio je još jedan odlazak na večeru i povratak na naš Geleret. Naravno sledila je dečačka zabava, koja je podrazumevala gađanje jastucima i šale kakve se obično dešavaju u višekrevetnim sobama. Ti događaji će nešto kasnije imati zanimljivu reperkusiju, koje se i danas rado sećam. Ali to nije priča za putopis.
Budimpešta usput
Prošlo je od tada više od pola veka. Nisam se mnogo podsećao tog kratkog boravka u Budimpešti. Ustvari svi moji boravci u Budimpešti su bili kratki. Ne duži od jednog popodneva i večeri. Uglavnom su se svodili na posete već pominanim mestima – Trg heroja, Vaci ulica, brdo Geleret sa Citadelom i crkva sv. Stefana sa Ribarskom kulom u Budimu. A Budimpešta je relativno blizu. Odavde do nje sve je auto – put. Prava prilika za jedan produženi vikend.