Ako je London bio moj prvi korak u veliki svet, Pariz je bio prvi službeni korak. tek što sam bio završio pripravnički staž dobih priliku da posetim sajam SICOB koje se održavao u Parizu. Sajam se održavao septembra 1978. godine. Tog proleća prvi put sam leteo avionom, a odlazak u Pariz trebalo je već da bude moj peti let. Posle straha koji sam navukao tokom prethodnog leta iz Sarajeva za ovaj let sam se „pripremio“. Za razliku od Stansteda, pariski Orli je bio pravi veliki aerodrom. A čekao nas je smeštaj u elitnom 16. arondismanu u blizini Trijumfalne kapije.
Da li zbog mnogo većeg prostora na kom smo se kretali Pariz mi se učinio mnogo većim od Londona. Ili mi se to činilo zbog nedogleda koji se pružao sa Ajfelovog tornja. Prvi boravak u Parizu pamtiću i dodatnom danu koji smo ostali i maloj odiseji prilikom povratka. U Parizu ću boraviti ukupno tri puta i ako bi se pružila prilika ne bih propustio da ga ponovo vidim.
U Čačku, 4. septembra 2022. godine
Iznenada u gradu svetlosti
Kao što napisah za let za Pariz bio sam pripremljen. A ta priprema je nastavljena tokom samog leta Air France avionom. Tako sam u Pariz stigao u prilično veselom stanju. Grupa, koja je krenula na ovo putovanje bila je uglavnom sastavljena od poslovnih ljudi. Organizator putovanja je bila turističko preduzeće Intours iz tadašnjeg Titograda. Bili smo smešteni u hotelu Le Belmont u ulici Rue de Bassano. Ova ulica povezuje Place de l’Amiral de Grasse i Jelisejska polja (Av. Des Champs – Elysees).
U to vreme izložba SICOB bila je jedna od najvećih sajamskih priredbi u oblasti informatike. Održaval se svake druge godine u alternaciji sa sajmom elektronike u Minhenu. Naša laboratorija je tradicionalno slala svoje saradnike na ovaj sajam. Ovoga puta putovala su četiri saradnika. Ostale kolege iz mog odeljenja bile zauzete. Pa je izbor pao na mene iako sam u to vreme bio najmlađi inženjer. Cimer na ovom putovanju će mi biti Aleksandar Pajić iz Odelenja servisa.
Već prilikom doručka prepoznajem neke poznate likove. Između ostalog srećem Miška Mandića, komšiju iz ulice u Čačku. On je sa još troje kolega iz FRA došao da vide mogućnost nabavke računara za svoju fabriku. Pored cimera Aca tokom boravka u Parizu najviše ću se družiti sa Zoranom, koji je radio u Jugopetrolu kao programer. Tamoje bio instaliran naš računar pa ga je Aco znao, jer je išao na njegovo servisiranje.
