Ljudi i događaji, koji žive pored nas, odnosno dešavaju se u našem okruženju predstavljaju važan aspekt naših života. Pre dve godine počeo sam da pišem kratka sećanja na ljude koji su omeđili moj život, a više nisu među nama. A od sada ću početi da beležim i događaje čiji sam sudionik bio. Biće to skupovi na kojima sam aktivno učestvovao. Ali i svečanosti kojima su se obeležavali važni datumi vezani za moj život.
Penzionerski dani su neminovno doneli smanjenje raznih aktivnosti. Pogotovu onih koje su mogu smatrati učešćem u javnom životu. Delimično što više nisam interesantna za njegove organizatore. A delimično i što se sam trudim da više vremena posvetim samom sebi i svojim bližnjima. Međutim, postoje događaji iz prošlosti, kojih bi želeo da se podsetim. Ali i da ih približim javnosti. Jer mnogi su ostali nezapaženi, a nekima preti da ih prekrije veo zaborava.
Pogled u prošlost
Činjenica je da se ljudi i događaja setimo uglavnom ako nam to lično donosi probitačnost. Zato se dešava da mnoge stvari promovišemo po principu – sve počinje od nas. Očigledno se zaboravlja da trajanje i mogućnost da se baštini prošlost može i nama doneti korist. Nekako se olako odričemo događaja i ljudi koji su gradili temelje današnjeg društva i države. Ali ćemo se često sami posuti pepelom i post festum tvrditi kako je to neko namerno učinio. Čak i onda kada smo sami tome doprineli. Makar svojom šutnjom.
S druge strane savremeno doba donelo je inflaciju manifestacija. Što po pravilu donosi pad njihovog kvaliteta. Često se u toj „šumi“ ne vide događaji koji svojim značajem i kvalitetom obeležavaju vreme u kome su se desili. Sve se pravda potrebom za promocijom sredine i šire gledano, cele zemlje. Međutim, sve se često svodi na ono milenijumsko – „hleba i igara“. Zato koristim priliku da neke važne manifestacije i događaje, čiji sam svedok bio, otrgnem od zaborava.
