Grčka je u moju kuću ušla na velika vrata za njih sudbonosne 1967. godine. Tačnije 21. aprila te godine, kada je u Grčkoj izvršen državni udar. Posle koga su na vlast došli tzv. pukovnici. Vojna hunta će vladati Grčkom do 1974. godine. Kada se grčka bude vratila demokratiji biće republika. Jer je u međuvremenu 1973. godine na refrendumu biti ukinuta monarhija.
U vreme državnog udara moja majka će sa kolegama sa posla boraviti u turističkoj poseti Grčkoj. U trenutku puča nalaziće se u Solunu, spremajući se za povratak kući. Pričala je kako ju je probudilo tandrkanje tenkova na ulici. I kako je ustala i sa terase hotela videla kolonu tenkova kako se kreće prema centru Soluna. Kasnije u toku dana biće prva grupa kojoj će biti dozvoljeno da napuste Grčku. Sećam se kako smo baba, otac i ja se pomalo šalili dok smo na televiziji slušali vesti. Aludirali smo na moguće mamino ponašanje u tim trenucima. A ona se stvarno rasplakala dok su čekali na granici. Oficir je pitao zašto plače, neko je odgovorio da ima malog sina koji se brine šta mu je sa majkom. I danas čuvam fotografije koje su napravljene prilikom tog putovanja.
Ipak proćiće skoro dve decenije pre nego se i sam nađem u Grčkoj. U međuvremenu, posle pada hunte došlo je do intenziviranja turističkih putovanja na jug Balkana. Nažalost za putovanje u Grčku i dalje su bile potrebne vize. Iako je sa većinom evropskih zemalja bio na snazi bezvizni režim. Vize će biti ukinute tek pred kraj 2009. godine. Osamdesetih godina viza se mogla dobiti preko turističkih agencija. Međutim, od polovine devedesetih po vizu se moralo lično ići u grčku ambasadu.
Vraćanje Grčkoj
U protekle skoro četiri decenije Grčku sam prokrstario u tri navrata. Ta putovanja se u velikoj meri poklapala. Meteori, Delfi, Mikena i naravno Atina. A tokom ovog milenijuma Grčka je praktično bila jedino letnje odredište moje porodice. Međutim, voleo bih da se Grčkoj vratim još koji put. Pogotovu što je ostalo još mesta koje treba upoznati. Uvek me je posebno privlačio Peloponez. A tamo nisam video one delove koji su vezani za doba Vizantije.
Možda bih voleo da posetim još neko do ostrva. Pre svega Krit i Rodos. Ona mondenska, poput Mikonosa i Santorinija me baš i ne privlače. Možda bi mi bilo interesantno neko manje poznato ostrvo. Na kome bih mogao da se osamim. I prepustim sopstvenim mislima.
