Pre nekoliko dana pročitah da firma Intel planira da u Arizoni podigne dve fabrike integrisanih kola i da u taj projekat uloži 20 milijardi dolara. Američka vlada je predvidela ulaganje od čak 52 milijarde dolara u istraživanja u oblasti poluprovodnika, njihovog projektovanja i fabrikacije. Istovremeno je usvojen zakon o inovacijama i konkurenciji, koji uključuje finansiranje podsticaja za proizvodnju poluprovodnika u samim SAD. Čak i neke neameričke kompanije kao što je tajvanska TSMC planira da uloži 12 milijardi dolara u fabriku poluprovodnika, takođe u Arizoni. Pri čemu ima nagoveštaja da bi početna investicija mogla da se utrostruči. Još jedan elektronski gigant Samsung pregovara o izgradnji svoje fabrike poluprovodnika u SAD.
Da li je potreban drugi argument u prilog značaju tehnologije. Priče o veštačkoj inteligenciji, mašinskom učenju ili autonomnim vozilima bile bi bespredmetne bez tih „malih“ komponenata koje tako rado nazivamo čipovima. Proteklo je četiri decenije od kako se na našim prostorima završilo sa projektovanjem računara, kako bi se reklo od nule. Toga su svesni samo oni koji dobro poznaju istoriju računarstva u Srbiji. A njih je sve manje. Nažalost ima onih za koje je računarstvo u Srbiji počelo sa sklapanjem mikroračunara „Galaksija“. Prestanak projektovanja računara na nivou arhitekture označio je polagani nestanak kritične mase ljudi i znanja koji su se bavili jednim zanatom, koji je i te kako cenjen u svetu. A njegovi poznavaoci i te kako dobro plaćeni.
Zahvaljujući tehnikama ASIC (Application Specific Integrated Circuit) i SoC (System on Chip) danas se najsloženiji računarski sistemi realizuju u obliku jedninstvnih elektronskih kola. U senci VLSI (Very Large Scale Integrated) tehnologije u kojoj se savremena elektronska kola realizuju pomalo je ostao projektantski nivo. Ako su fabrikacione linije, zbog njihove visoke cene, privilegija bogatih, projektovanje je dostupno svima. Treba samo poznavati tehnologiju i alate za projektovanje. I imati ideju, šta isprojektovati.
A mi smo sve vreme nekako tapkali u mestu, kad je u pitanju projektovanje visokointegrisanih kola. Čak su i neke firme, koje su početkom veka krenule u pionirski poduhvat bavljenja ovim poslom nekako posustale. Uglavnom su se opredelile za bavljenje procesom verifikacije, što bi uprošćeno moglo da se opiše kao provera ispravnosti projekta nekog integrisanog kola. Naravno tuđeg kola. Ne može se reći da kod nas ne postoje stručnjaci koji poznaju tehnologiju i alate za projektovanje integrisanih kola. Ali nema više kritične mase znanja u pogledu projektovanja računara i računarskih komponenata na funkcionalnom nivou. Jednostavno vreme je prolazilo, a mi smo takve poslove polako gurali u stranu. Zar ne bi bilo lepo da imamo integrisana kola na kojima bi ispred ono Made in China stajalo Design in Serbia.