Kada me pitaju vezano za stručnu delatnost odgovor je uvek – računarska tehnika – Computer Science. Ali ne propuštam da se i bliže odredim kroz napomenu da se bavim računarskim hardverom. Ustvari pre bih rekao da je moje opredeljenje bilo i ostalo sistemsko. Jer sam se tokom proteklih više od četiri decenije najviše bavio sistemskim aspektima računarstva. A to je podrazumevalo bavljenje sistemskim komponentama računara. Takvo poimanje računarstva poneo sam od početka bavljenja računarskom tehnikom – Computer Science. Najviše zasluga za to pripada dragom kolegi Jovanu – Joci Đorđeviću, koji mi je kroz razgovore s početka 80 – tih najviše osvetlio tajne računarstva, a posebno njegove osnove – hardware i sve ono što se na njega naslanjalo. Joca se početkom 1981. godine vratio iz inostranstva, gde je 1979. godine stekao doktorat iz računarske tehnike na University of Manchester. I godine provedene na postdoktorskim studijama na Carnegie Mellon University u Pitsburgu.
A računarstvo počiva
Možda se neko neće složiti sa, ovde datom, klasifikacijom stubova na kojima počiva računarstvo. A oni su:
- Arhitektura i organizacija računara
- Programski jezici
- Operativni sistemi
Ne ulazeći u detalje arhitektura računara definiše šta računar radi. A organizacija računara definiše kako radi. Programski jezici predstavljaju interfejs između čoveka i računara. Određenije, oni predstavljaju alat kojim se čovekov opis rešenja problema preslikava na arhitekturu računara. Na kraju operativni sistemi predstavlja generalizaciju u smislu programiranja korišćenja računara.
Sistemski pristup podrazumeva poznavanje računara kao celine. Tj. sve veze koje postoje između pomenutih stubova računarstva. S jedne strane te veze podrazumevaju ostvarenje ukupne funkcionalnosti računara. A sa druge strane one su važne sa aspekta efikasnosti rada računara i pogodnosti korišćenja od strane čoveka. Pri tome čoveka treba posmatrati u najmanje tri funkcije – projektanta, programera i neposrednog korisnika.
Malo istorije
Sve do pojave mikroprocesora, a zatim mikroračunara, računari nisu imali puno pravo građanstva. Zbog svojih karakteristika, pre svega gabarita, potrošnje električne energije i konačno cene računari su bili rezervisani za strogo namenske poslove. U početku to su bile primene u istraživanju, koje je prvenstveno motivisano vojnim razvojem. To je podrazumevalo da su korišćenje računara mogle da priušte velike državne institucije i bogate korporacije. Prelom se desio kada su računari dokazali svoju pogodnost za obradu podataka u velikim trgovačkim, bankarskim i proizvodnim sistemima.
Mogućnost komercijalizacije računara stvorila je uslove za njihovu serijsku proizvodnju. I dalji razvoj tehnologije računarskih komponenata. Ipak sve je to još uvek podrazumevalo korišćenje računara sa mesta koja su bila locirana u neposrednoj blizini korisnika. Do napretka je došlo tokom 70 – tih godina XX veka, kada se razvoj računara odvijao na dva koloseka. Tačnije u tim godina razvoj i proizvodnja tzv. mini računara su u punom zamahu, a zahvaljujući pojavi mikrprocesora počinje pojava mikroračunara.
Pojava mikroračunara omogućila je i pojedincima da postanu korisnici računara. U tom pogledu posebno je značajan datum 12. avgust 1981. godine kada je najmoćnija računarska kompanija na svetu IBM u njujorškom hotelu „Valdorf Astorija“ predstavila svoj mikroračunar „IBM PC“. Dva slova PC, skraćenica od Personal Computer postaće sinonim za računare koji će u narednim decenijama postati deo naše svakodnevice. Ako se pažljivije analiziraju te protekle četiri decenije, od pojave PC računara, ali i decenija koje je tome prethodila može se videti sva dramatičnost tehnoloških promena koje su se desile u datom periodu. Ove promene su kulminirale u sferi ljudskih komunikacija.