Više od četiri decenije sam neposredni učesnik sage o računarima. Svedok sam promena koje su računar, od pomalo mitskog uređaja napravile neizbežnim pratiocem skoro svakog stanovnika na Zemlji. Imao sam sreću da budem neposredni učesnik događaja koji su ispisivali istoriju računarstva (history of computing) kod nas. Sada je došao trenutak da deo tih sećanja ostavim za budućnost.
Za razvoj računarstva vezane su još dve značajne oblasti tehnike i tehnologije – elektronika i informacione tehnologije. Razvoj elektronike, pre svega poluprovodničke tehnologije bitno je uticao na računarstvo. To je omogućilo da u okviru računarstva budu realizovani mnogi koncepti koji su bili neostvarljivi u prethodnom periodu. Istovremeno nove mogućnosti računara proširile su oblasti primene i razvoj informacionih tehnologija. Opšte je poznato da su gabariti i potrošnja električne energije predstavlјali značajno ograničenje u pogledu praktične primene računara. Navedene fizičke karakteristike u određenoj meri su maskirale probleme vezane za neposrednu komunikaciju sa računarom i njegovo programiranje. Razvoj i primena informacionih tehnologija, kao sredstva za procesiranje informacija morali su da sačekaju kraj prošlog i početak novog veka.
Sva lica istorije računarstva
I sama pomisao na istoriju računarstva predstavlja ogroman izazov. A pri tome ne treba zaboraviti da je ta istorija sažeta u poslednjih sto godina. Pa i manje. Gotovo da je teže pisati o istoriji računarstva nego o ratovima koji su se dešavali u isto vreme. Zanimljiv pokušaj osvrta na razvoj računarstva dao je Dejvid Kuk u svojoj knjizi Structure of Computers and Computations. Računarstvo je oblast u kojoj su pokušavani iskoraci na različitim mestima u svetu. Pošto je najtešnje vezana za razvoj elektronike i odgovarajuće tehnologije logično je gde je došlo do najvećih proboja. Bez dubljeg razmišljanja računarstvo se danas prevashodno posmatra kao tehnološki problem. Međutim, treba očekivati da se u pozadini intenzivno razmišlja o novim konceptima. Koji bi trebalo da računarstvo podignu na višu stepenicu.
Računarstvo u Srbiji
Uprkos posledicama rata i činjenici da je elektronika ovde ušla uoči njega, Jugoslavija se prilčino rano uključila u svet računarstva. Nosioci razvoja prvih računara u Jugoslaviji bili su Institut u Vinči i kasnije Institut „Mihajlo Pupin“. Prvi računar koji je razvijen u Jugoslaviji bio je CER – 10. Nažalost računarstvo u Jugoslaviji, a time i u Srbiji je imalo pomalo obrnutu sudbinu od one koja je postojala u svetu. Od zemlje koja je bila među pionirima računarstva u svetu danas smo postali zemlja koja je u razvojnom smislu na repu događaja. Umesto toga postali smo zemlja u kojoj je primena računara postala sinonim za samo računarstvo. A i dostignuća na tom planu su diskutabilna.
Život u, i pored računara
Moja profesionalna aktivnost je u potpunosti vezana za računarstvo. I to prva decenija i po baš za projektovanje računara. Pri tome sam bio u prilici da doživim tehnološke promene u računarstvu. I da ispratim prelazak sa kola malog i srednjeg stepena integracije na danas vladajuća VLSI kola. U poslednjem poglavlju ove sekcije naći će se istorijski osvrt na vlastito bavljenje računarskom tehnikom. Moj susret sa računarstvom kao strukom desio se u trenutku kada se računarstvo nalazilo na prekretnici. I to ne samo kod nas, već u čitavom svetu. Zahvaljujući razvoju poluprovodničke tehnologije došlo je do drastične promene u načinu realizacije računara. Do toga je došlo okom sedamdesetih godina prošlog veka sa pojavom mikroprocesora. Oni su postali osnovne komponente za realizaciju prvo mikroračunara, a ksanije i računara u opštem smislu. Nakon toga došlo je do integracije i prateće logike.
Zahvaljujući tome projektovanje računara je počelo da liči na slaganje gotovih kockica. Ono što je nekada karakterisalo projektovanje računara sada se preselilo na nivo projektovanja tzv. mikrokomponenti. Pre svega mikroprocesora. S obzirom da su se takve komponete realizovale na nivou integrisanih kola njihovo projektovanje je zahtevalo novi pristup.
U svetu računarstva
Мoj put kroz svet računarstva započeo je 1. decembra 1977. godine. Sećam se bio je četvrtak i Beograd je osvanuo pod snegom. O detaljima sam pisao u posebnom poglavlju, koje nosi isto ime kao i ovo samo na engleskom. Našao sam se u OOUR Računaska tehnika ili Digitalnoj laboratoriji, kako su oni stariji nazivali. U odeljenju 201, koje je bilo ishodište cele Laboratorije. Bilo je to odeljenje u kome su nastali prvi računari u Jugoslaviji. Ta tradicija nosila je sa sobom određenu dozu inertnosti i neodlučnosti da se krene u nešto novo.
Na raskršću
Računari koji su se pravili u našoj Laboratoriji nisu bili serijski proizvodi. Uglavnom su bili prototipska rešenja. Izrađivani su u TTL tehnologiji srednjeg i niskog obima integracije (MSI i SSI). Sve periferije su morale da budu uvožene. Sve to i nije bilo toliko problematično. Njaveći problem je bila činjenica da su takvi računari u softverskom smislu bili nedovršeni. Nisu imali podršku za programske jezike višeg nivoa. Dakle za njih nisu postajali prevodioci ni za jedan u to vreme korišćeni programski jezik. Takođe, nisu imali sopstvene operativne sisteme. Programi su se izvršavali na serijski način.
Istovremeno širom sveta su se uveliko prodavali tzv. mini računari, koji su nasledili ranije „velike“ računare (main frame). Oni su svojim mogućnostima i cenom zadovoljavali potrebe čitavog niza korisnika. I u Jugoslaviju su počeli da se prodaju takvi računari, pa su se neke firme čak i deklarisale kao njihovi proizvođači. Naravno pod licencom. Tako Elektronska industrija iz Niša je prodavala računare firme Honeywell Level 6. Iskra Delta iz Ljubljane računare DEC PDP 11, a Iskra iz Kranja je prodavala računare CDC Cyber 18. Beogradska firma Intercomerc prodala je SDK Srbije više od 100 računara Burroughs B1700. Sve su to bili računari, koji su bili u potpunosti hardverski i softverski zaokruženi. U takvim uslovima naši računari nisu ni po jednom osnovu bili konkurentni.
Traženje rešenja
U vreme kada sam počeo da radim u Laboratoriji su se radili poslovi na unapređenju mogućnosti računara CER 12. To je podrazumevalo priključenje novih periferija na ove računare. Takođe, u završnoj fazi je bila realizacija i testiranje digitalnog dela hibridnog računara HRS-100. Konačno rađeno je i par projekata u okviru kojih su realizovani razni digitalni uređaji za potrebe JNA. Jedan od novih pravaca u radu i razvoju odeljenja 201 je bio razvoj računara na bazi mikroprocesora. Odlučeno je da to budu mikroprocesori iz familije Intel 8080.
U trenutku kada sam počeo da radim trebala je da krene realizacija dva nova projekta. Prvi je bio izrada mikroprocesorske registar kase u saradnji sa EI Fabrikom računskim mašina iz Niša. Drugi projekat je bio priključenje „velikih“ diskova na računar CER 12 u Banatskoj banci u Zrenjaninu.
Određen sam da radim na ovom drugom projektu što će značajno odrediti moj stručni razvoj. Kada dve godine kasnije budem počeo da radim na projektu PMO (Procesor Multiprocesne Obrade) baviću se suštinom računarstva – arhitekturom.