Putovanja su, verovatno nešto što ispunjava gotovo svakog čoveka. Moja generacija se sa njima upoznala uglavnom kroz školske ekskurzije. Naravno bilo je srećnika koji su putovali zbog odlaska na letovanje ili poseta rodbini i prijateljima. Sa godinama putovanja su postajla češća i duža. A onda je došlo vreme kada smo počeli da putujemo i van granica zemlje. Zanimljivo je da su najčešći motivi bili da se vidi nešto iz prošlosti. Tako da su putovanja sve više postajala – izleti u istoriju.
Vrlo često putovanja su se svodila na kraće izlete, koji su se po pravilu realizovali u toku jednog dana. To je onda podrazumevalo odlazak na bliža odredišta, najviše do 200 kilometara udaljena od Čačka ili kasnije od Beograda. Nažalost dvodecenijski život u Beogradu bio je veoma specifičan po tom pitanju. Vikende, koje sam u principu mogao provoditi u upoznavanju šire okoline Beograda uglavnom sam provodio u Čačku. Ta kratka putovanja ili izleti najčešće su bili vezani za obilazak kulturno – istorijskih mesta. Situacija se nešto promenila na početku ovog veka kada sam počeo honorarno da radim za Višu školu iz Kruševca. Tada sam počeo da putujem po njihovim nastavnim centrima. Konačno poslednjih godina sa kolegama sam počeo uobičajavati da tokom leta napravimo izlet do nekog interesantnog odredišta. Nažalost epidemija korona virusa nas je poslednje četiri godine omela u tome.
Istorija kao sudbina
Jedno od najčešćih odredišta na putovanjima, a posebno izletima bili su manastiri. Za našu naciju oni predstavljaju najstarije dokaze postojanja na ovim prostorima. Istovremeno oni su pokazatelj razvoja i moći srpske države tokom vladavine dinastije Nemanjića. Takođe, manastiri su i dokaz duhovne snage i otpornosti na izazove tokom viševekovne turske vladavine. Mnogi manastiri su grupisani na užoj teritoriji. Tako da podsećaju na Svetogorske manastire. Ali ima i onih usamljenih iza kojih obično stoji neko predanje pa i tajna.
U Srbiji postoji nekoliko lokacija koje se nazivaju – „Srpska Sveta Gora“. U tom smislu najpoznatiji su Ovčarsko – kablarski manastiri i Fruškogorski manastiri. Na početku ovog poglavljani su Ovčarsko – kablarski manastiri. Radi se o manastirima koji se nalaze u neposrednoj blizini Čačka. I logično je što sam te manastire manje više sve posetio. Neke i po nekoliko puta. Nažalost od Fruškogorskih manastira posetio sam samo manastir Hopovo. Nadam se da ću u predstojećim godinama uspeti da posetim i ostale ili bar većinu ovih manastira. Zbog toga ću ovde ukratko reći nešto o svakom od njih.
А онда, путем Facebook почех да пратим путовања по свету школског друга. И помислих да би било интересантно забележити сећање и нека занимљива места изван ових манастирских тура. А која свакако имају историјски или макар културни значај. Као што већ рекох већина путовања у суштини значи враћање у историју. Понекад је то она историја коју смо лично живели. Тако да та путовања значе враћање и подсећање на детињство и младост или дане којих се сећамо са радошћу. А можда и са тугом.
Путовање кроз живот
Читалац ових мојих писанија могао је уочити да су моје амбиције у писању прилично велике. Оно што може да нађе на овом Порталу је моје путовање кроз живот. Путовање које се одвија на више колосека. Покушавам да пратим сваки од тих токова. Често не успевам да постигнем, јер живот иде даље, па и моја животна путовања. Тако да изгледа као да самог себе хватам за реп. Глобалне приче, о детињству, школовању, раду и путовањима често морају да буду лишене детаља. Зато ћу се њима посветити у овој рубрици. Јер ти детаљи су свакако део мојих путовања кроз историју. Бар онај део који историју делим са остатком човечанства.