jedrenjeJedrenje – RASIN PERSONAL PORTAL jedrenje, sailing

JEDRENJE

Iako su se osećale tenzije još uvek smo se nadali da će Jugoslavija opstati. U martu 1989. godine predsednik Saveznog izvršnog veća SFR Jugoslavije, dakle premijer je postao Ante Marković. Počeli su duvati vetrovi ekonomskog liberalizma. A društvo iz „Pupina“ je našlo novu zanimaciju – jedrenje. Grupa kolega je u leto 1988. godine odlučila da preko kompanije ACI Club Yugoslavia, koja se bavila nutičkim turizmom iznajmi jedrilicu i obiđe neka od ostrva u središnjem delu Jadrana. To se ponovilo i 1989. godine, kada sam i ja priključio ovoj ekspediciji.

NOVI IZAZOV

I tako smo se krajem juna vozom uputili ka Splitu gde se u ACY Marini nalazila početna tačka naše avanture. Grupu nam čini dvanaest članova posade. Glavni skiperi su Kraka (Slobodan Ivančević) i Komsomolac (Nebojša Vuksanović). Jedrilica, koja će biti naš dom narednih sedam dana je velika i nova. Pošto je prethodna posada predala jedrilicu, naši skiperi je primaju i obilazak dalmatinskih ostrva mogao je da počne. Naravno pravi ugođaj kod jedrenja je upravo kretanje na vetar. Ali kada njega nema moraju se pokrenuti motori. Kraka je zagovornik jedrenja čak i kada je vetar tako slab da ne može da naduva jedra. Narednih dana suočićemo se sa još jednom Krakinom strašću, sidrenjem u divljim uvalama ostrva umesto uplovljavanja u neku od ACI marina.

Iz Splita krećemo oko tri sata popodne. Prvo odredište nam je ACI marina u Palmižani na Paklenskim otocima, koji se nalaze naspram grada Hvar na istoimenom ostrvu. Iako sidrimo u marini u kojoj postoji restoran večeramo na jedrilici, što je takođe predstavlja poseban doživlja. Tokom jedrenja, ješćemo par puta u restoranima, ali će doručak i ručak uvek biti spremani na jedrilici. Posle večere sledi druženje na palubi jedrilice uz piće, priču, a ponekad i pesmu. Palmižanu napuštamo posle doručka i upućujemo se prema Visu.

Stražari Jadrana

Na Visu nam je cilj bilo mesto Komiža. Pre toga plovimo do ostrva Biševo, gde se zadržavamo u kupanju. Ne propuštamo priliku da posetimo čuvenu Modru špilju. Uspevam da roneći prođem kroz podvodni otvor na špilji. Predveče pristajemo u Komižu. Odlučujemo da večeramo u nekoj od konoba. Zbog toga izlazimo na obalu, što baš i nije jednostavno pošto sidrimo dalje od mola. Bošku dok je pokušavao da iz čamca pređe na stepenice čamac beži i on pada u vodu. U to vreme ja sam još uvek bio na jedrilici i to sa fotoaparatom u rukama. Ali jednostavno mi se nije dalo da ovekovečim taj trenutak. Posle večere vraćamo se na jedrilicu. Pošto mi je unutra suviše toplo odlučujem da spavam na palubi. To će se pokazati kao dobar izbor pa ću to praktikovati i narednih noći.

Ujutru plovimo ka Lastovu. Dan je prekrasan. Kupamo se na Lastovčićima. Plaža je od sitnog šljunka, jedna od najlepših na kojoj sam bio. Uživanje me čini nesmotrenim što se završava opekotinama po ramenima. Na Lastovu kupujemo jastoga i Boško se iskazuje kao vrstan kuvar. Inače sidrimo u jednoj od uvala na Lastovu.

Posle doručka jedrenje nastavljamo put Mljeta. Noćimo u uvali Sapunara na jugužnom kraju ostrva. Pošto smo oplovili ostrvo sidrimo u mestu Pomena i obilazimo Mljetska jezera. Popodne plovimo prema Korčuli. Prolazimo pažljivo kroz plitki kanal između Korčule i ostrva Badija. Čak kobilica u jednom trenutku struže dnom. Sidrimo u luci u Korčuli tako da veče provodimo na kopnu.

Šlag na tortu

Narednog dana jedrimo oko Korčule i Pelješca i noć provodimo u jednoj od uvala na špicu Pelješca. Pretposlednjeg dana jedrenja plovimo oko Hvara i Brača i noćimo u ACY marini u Milni na Braču. Poslednjeg dana jedrenja prelazimo samo put do marine u Splitu, gde treba da se razdužimo sa jedrilicom. Dok čekamo da postupak razduženja Boško i ja pijemo kafu u restoranu u marini. Kupili smo “Politiku” i čitamo komentare o mitingu na Gazimestanu, koji je održan na Vidovdan povodom 600 godina Kosovske bitke.

Prilaze nam dva momka i pitaju da li je slobodno. Dok odgovaramo potvrdno shvatamo da se radi o Goranu Bregoviću i Emiru Kusturici, koji su se bavili bojenjem Bregovićeve jedrilice, kojom će krenuti na put preko Atlantika.

Avantura se nastavlja

Zagrejanost za jedrenje, manifestovala se već početkom jeseni, iste te 1989. godine, kada smo odlučili da se ponovo otisnemo put Jadrana. Ovog puta skipa je bila manja, samo nas sedmoro. Za početak jedrenja smo odabrali Rovinj, a jedrilicu smo ponovo iznajmili preko Adriatic Club Yugoslavia.

Do Rovinja putujemo vozom linijom Beograd – Pula, koja ide na zapad sve do Divače, a onda okreće na jug. Naša poslednja stanica je Kanfanar, odakle se autobusom vozimo do odredišta – Rovinja. Marina se nalazi na suprotnom kraju od starog grada, kojim dominira crkva Sv. Eufemije. Preko puta marine je ostrvo Sveta Katarina. Cilj jesenje jedriličarske ture je jedrenje na jug do Kornata i povratak u Rovinj. Pošto smo već uhodani u prijem jedrilice brzo se pakujemo i krećemo put ACY marine u Pomeru na samom jugu Istre.

Cilj ovog jedrenja je da se spustimo do Kornatskih ostrva. Ne sećam se svih mesta na kojima ćemo konačiti, osim onih na ostrvu Rab (Rab i Supetarska Draga). Doduše u Supetarsku Dragu smo se sklonili prinudno bežeći od čuvene Senjske bure, koja nas je uhvatila baš kod ostrva Goli otok. Buru ćemo doživeti i dok smo plovili pored ostrva Susak i Unije. Tada ćemo se skloniti u jednu od uvala kod Malog Lošinja. Čini mi se da smo jednu noć proveli i u uvali na ostrvu Premuda.

Svet je ipak mali

Poslednju noć sidrimo u luci Pula. U to vreme neke naše kolege se nalaze službeno u Puli tako da koristimo priliku da se vidimo sa njima. Ujutro kroz Fažanski kanal, pored ostrava Brioni vraćamo se u Rovinj. Dok čekamo autobus za Kanfanar, Kraka i ja uživamo u pogledu sa brda na kome se nalazi crkva Sv. Eufemije.

U jesen 1989. godine već se osećala bura koja će narednih godina dovesti do raspada Jugoslavije. Iako će se Istra pokazati kao drugačija regija u odnosu na ostatak Hrvatske nekako smo se osećali pomalo nelagodno dok smo čekali voz iz Pule koji će nas vratiti u Beograd.

Kraj je bio na vidiku

Ta 1990. godina bila je po mnogo čemu važna, a može se čak reći i prekretnica u mom životu. Odlučio sam da napustim Institut „Mihajlo Pupin“ i sreću potražim na Tehničkom fakultetu u Čačku. Zbog zaostalih poslova i dalje ću živeti na relaciji Čačak – Beograd. Valjda, jedino te godine nisam mnogo razmišljao o troškovima koje sam imao. Pogotovu što sam te godine putovao valjda kao nikad ranije, a bogami ni u budućnosti. Kući sam svraćao tek toliko da bih promenio garderobu. S proleća su se u Jugoslaviji počeli održavati višestranački izbori, koji su u Sloveniji, a zatim i u Hrvatskoj značili silazak sa pijedestala vlasti Saveza komunista. U takvim uslovima po treći put sam se našao na Jadranu iz razloga jedrenja.

Ovoga puta smo odlučili da povežemo prethodna dva jedrenja i obiđemo Kornatski arhipelag. Na taj način bi praktično prokrstarili celu jugoslovensku obalu Jadrana. Tačnije njen deo u kome postoje mnogobrojna ostrva. Inače pišući sećanja na jedrenja Jadranom zaboravio sam da Jadran spada u jedno od najinteresantnijih područja za nautički turizam, zajedno sa Karibima, Mikronezijom i Egejskim morem. Zaista je bilo pravo uživanje ploviti pored, ali i pristajati na ostrva, koja sam do tada uglavnom poznavao samo iz geografije ili onako na daljinu gledajući ih sa kopna. Da bi ostvarili cilj odlučili smo da u jerenje krenemo iz ACY marine u jezerima na ostrvu Murter.

Postali smo mi i oni

Prema Jadranu putujemo vozom na relaciji Beograd – Split. U Perkoviću presedamo u lokalni voz do Šibenika. Poslednja dekada juna je. Višestranački izbori u Hrvatskoj su održani početkom maja. Pobedila je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ). Na košarkaškom igralištu pored stanice iscrtani simboli HDZ i poruke “Živeo HDZ”. Od Šibenika do Murtera se ide autobusom. Pošto imamo vremena do njegovog polaska Boško i ja se penjemo do pijace u Šibeniku da bi videli da li nam se isplati da na njoj kupimo povrće i voće za narednih sedam dana. Usput nailazimo na poruke – “Smrt Srbima”, “Smrt Miloševiću”. Nimalo se ne osećamo prijatno. Na pijaci ogromnu većinu prodavac čine Šiptari.

Namirnice kupujemo na Murteru. Meni zapada da nosim džak sa krompirom. Zbog toga malo zaostajem za ostalima, koji prilično bučno idu ka marini. Prolazim pored grupe meštana koji sede na parapetu pored trotoara. Čujem komentar – “Ovi mora da su Slobodanovi”. Po dolasku u marinu čeka nas standardna procedura. Ovog puta plovimo sa dve jedrilice sa sedmočlanim posadama. Jedrilice su “Elan 43”. Umesto kormila na točak ima rudu. Ne sećam se svih mesta gde smo prenoćili. Jednu noć smo bili u marini na ostrvu Žut, a jednu u uvali Talaščica na Dugom otoku.

Ja se opraštam, ...

Poslednje veče provodimo u Vodicama. Sidrimo u samoj luci. Izlazimo na večeru u jedan od restorana na rivi. Pomalo se osećamo neprijatno. Pogotovu kada jedan pijani čovek, po svoj građevinski rad teturajući se rivom zapeva – “Oj, vojvodo Sinđeliću”. Po povratku u marinu Jezera završavamo administrativne obaveze i žurimo na voz. Par dana po povratku u Beograd pravimo večerinku kod Boška, čime se praktično završava to jedrenje.

* * *

Iako je raspad Jugoslavije faktički bio stvar vremena opet se odlučujemo da nastavimo tradiciju odlaska na Jadran zbog jedrenja. Iako sam potvrdio svoje učešće u novoj ekspediciji razvoj događaja je uticao da se to, bar što se mene tiče ne dogodi. Za početak jedrenja ponovo su izabrali Split. Samo jedrenje je uglavnom prošlo bez problemi. Ali povratak je doneo silne nevolje. Neki su imali velikuh neprijatnosti u vozu koji ih je vraćao u Beograd. Neki su se odlučili da koriste avion, ali i tu je bilo komplikacija.