Javih se danas ponovo na blogu WEB portala Laboratorije za računarsku tehniku. I rekoh da je vreme da bar delimično svedem račun u onome što sam radio u životu, ali nekako usput. Sve misleći da to i nema neki veliki značaj. Pogotovu što sam uvek sumnjao u svoje spisateljske sposobnosti. Međutim, vremenom se pokaza da je to i te kako moja važna životna aktivnost. Pogledah o čemu sam pisao proteklih osam godina. Prvi blog sam napisao 22. marta 2012. godine. I od tada do danas napisah ih 55. Trudio sam se da to budu moja razmišljanja, pre svega na temu naučno – istraživačkog rada i visokog obrazovanja. Jer u tom društvenom segmentu sam delovao celog radnog veka. A valjda i danas. Posle svega ipak, pitam se da li je sve to što sam pisao imalo smisla. Da li se nešto bitno promenilo u proteklih osam godina. Pogotovu što sigurno nisam jedini koji je pokušao da ukaže na probleme. Valjda smo hteli ne hteli svi svedoci tih problema. Ali izgleda da preovlađuju oni kojima loše stanje odgovara. Ili nas neumoljiva inercija vuče ka dnu.