Punih trideset godina naše se društvo suočava sa tzv. tranzicijom. Pod tim pojmom najčešće se podrazumeva prelazak sa tzv. socijalističke na kapitalističku privredu. Nažalost, već sama dužina trajanja tog procesa ukazuje da u tranziciji nismo bili naročito uspešni. Jedan od najvećih gubitnika tranzicionog perioda je znanje i iskustvo. Gašenjem, ali i tihim propadanjem preduzeća iskusni stručnjaci su gurnuti na sruštvenu marginu. Na taj način zajednica je isgubila značajan resurs. Zato se s pravom postavlja pitanje da li i na koji način stručnjaci, koji su sticajem okolnosti ostali izvan ili nisu u potpunosti uključeni u nove privredne tokove mogu da pomognu društvu. Jer naše društvo nije dovoljno bogato da bi kapital koji je ugrađen u znanje i iskustvo naših stručnjaka ostao neiskorišćen. Ovo je prilika da se iznesu neke ideje vezane za to.
Činjenica je da u Srbiji još uvek studenti sa fakulteta izlaze sa solidnim teorijskim znanjem. Ali nedostaje im veći nivo praktičnih znanja, koja bi im omogućila da se brže i lakše uključe u konkretne poslove u privredi. Zašto se fakulteti u Srbiji kroz tzv. „Bolonjski“ proces nisu prilagodili postavljenim zahtevima i počeli da pružaju praktičnija znanja je važno pitanje. A upravo takav pristup od naših fakulteta očekuju poslodavci. S obzirom da promena ovog stanja nije moguća u kratkom roku postavlja se pitanje da li postoji način da se do tada ovo stanje ublaži. Upravo u tome i leži šansa za angažman iskusnih stručnjaka da pomognu u pružanju prilike budućim visokoobrazovanim stručnjacima da steknu što je moguće viši nivo praktičnih znanja.
Svedoci smo da se skoro svakodnevno po srpskim gradovima otvaraju centri pod zvučnim imenima – Naučno – tehnološki parkovi, Inovacioni centri, Startup centri i sl. Iako postoje različita shvatanja u pogledu delokruga delovanja takvih centara u suštini oni se tretiraju kao mesta gde bi trebalo da se stvaraju nove firme iz segmenta malih preduzeća. Shodno tome oni predstavljaju pravo mesto na kome iskusni stručnjaci mogu da daju svoj puni doprinos. I da istovremeno produže period svoje radne aktivnosti. Takođe, ovi stručnjaci se mogu angažovati na fakultetima u okviru praktične nastave, gde bi buduće stručnjake upoznavali sa principima projektovanja, inženjeringa i razvoja novih sistema i proizvoda.
Imajući u vidu napred navedeno stanje i prostor za svoje delovanje grupa iskusnih mašinskih i inženjera elektrotehnike je formirala, za sada neformano udruženje pod radnim imenom Tim. Prvenstvena ideja je bila da se čačanskim i firmama u okruženju ponudi saradnja na planu savetovanja, pomoći pri unapređenju tehnologija koje te firme koriste i naravno podrška na održavanju i otklanjanju kvarova na korišćenoj opremi. Pri tome ta saradnja ne podrazumeva a priori komercijalni kontekst. Za početak bi to imalo prvenstveno volonterski pristup. A ako se tokom saradnje dođe do konkretnih rezultata svakako će biti u interesu firmi da se takva saradnja nastavi i na komercijalnoj bazi. Postojanje ovakvih inicijativa treba da bude signal i za državu da razmisli o stvaranju uslova za angažovanje iskusnih stručnjaka pa i onih na zalasku karijere i njihovo uključivanje u transfer znanja ka mladima. Pogotovu, kada je odliv mladih stručnih ljudi iz Srbije u značajnom porastu. I kada treba stvoriti uslove da se taj gubitak nadoknadi.
Sledeći navedenu ideju Grupa TIM postoji već skoro tri godine. U tom periodu urađeno je dosta, ali je to uglavnom ostalo u krugu osnivača. Pravdamo se i tešimo pandemijom virusa covid – 19 koja praktično traje sve to vreme. Ali nadamo se da će kada pandemija konačno posustane sve doći na svoje mesto i da će naša ideja zaživeti u najširem obimu. Oni koje interesuje o čemu razmišljamo i šta radimo pozivamo da posete TIM Portal.