Where is Computing Going

Legenda kaže da je prevodilac za FORTRAN IV+ razvijen u DEC (Digital Equipment Corporation) generisao jako efikasan kod. Koji bi teško mogao da napiše programer na odgovarajućem mašinskom jeziku. Šedesetih i sedamdesetih godina u praktičnoj upotrebi bio je relativno mali broj programskih jezika visokog nivoa. Projektanti kompajlera mogli su da se ozbiljnije uhvate u koštac sa problemima dobijanja kompajlera koji će generisati efikasne mašinske programe. Jer računari su bili značajno sporiji nego današnji. Gotovo da je svaka suvišna mašinska instrukcija kvarila performanse programa čiji je deo bila. S druge strane operativni sistem, koji je već uveliko postao nezamenljiv računarski program efektivno je „trošio“ računarsko vreme. Bilo je očigledno da je trebalo naći put ka dobijanju novih operativnih sistema. Koji će efikasnije realizovati funkcije koje su trebale da obezbede uspešno korišćenje računara. Bili su to samo neki problemi koji su nametali glavno pitanje – Kuda ide računarstvo?

Sedamdesetih godina prošlog veka klasično računarstvo je dostiglo svoju punu zrelost. Primena računara je bila u punom zamahu. Operativni sistemi su omogućavali višekorisnički i višeprocesni rad. Pojavljivali su se novi programski jezici prilagođeni konkretnim primenama. Veliki (main frame) računari su polako svoje msto ustupali mini računarima.

where is computing going
where is computing going
where is computing going
where is computing going
where is computing going

Razvoj poluprovodničke tehnologije i pojava mikroprocesora na početku osme decenije najavile su velike promene u računarstvu. Prvi mikroprocesori su daleko zaostajali po računarskim parametrima za postojećim računarima. Međutim, trebalo je da prođe manje od decenije i po da se situacija promeni.

Neko novo računarstvo

Pored poznatih poznatih firmi na računarskoj pozornici zaigrali su i neki novi igrači. Mikroračunarske komponente i mikroračunari bazirani na njima demokratizovali su svet računarstva. Praktično svako je mogao da razvije sopstveni računar. Počelo j vreme računara iz „garaža“. Zahvaljujući tome neke firme su se izdigle do najvećih poslovnih visina, npr. Apple.

Neke firme su se prilagođavale novonastaloj situaciji. Kroz takv proces IBM je tržištu ponudio Personal Computer. Koji svi znamo kroz skraćenicu PC. Neke firme, Kao Hewlett – Packard su se prebacile sa drugih delatnosti uplovivši u vode računarstva. Ali bilo je i firmi koje nisu prepoznale huk vremena. I nestalu sa scene. Najupečatljiviji primer je Digital Equipment Corporation (DEC). Sledeći viziju svog predsednika Kena Olsona nisu verovali u mikroračunarsku eru. Kada su to shvatili bilo je kasno. Iako je njihov mikroprocesor Alpha bio najnapredniji u svoje vreme drugi su već osvojili tržište. Na kraju su i sami izašli na tržište i bili kupljeni od strane firme Compaq. Firme koja je nastala na tragovima popularnosti PC računara. Današnje gneracije i ne znaju šta je bio DEC u istoriji računarstva. Koliko su njihovi računari PDP – 11 i VAX – 11 doprineli da računari postanu to što jesu.

Literatura

    1. Flynn, M. J., „Directions and Issues in Architecture and Language„, IEEE Computer, October, 1980, pp. 5 – 22
    2. Ditzel, D. R., Patterson, D. A., „Retrospective on High – Level Language Computer Architecture„, Proceedings of the 7th International Conference on Computer Architecture, 1980, pp. 97 – 104
    3. Wulf, W. A., „Compilers and Computer Architecture„, IEEE Computer, July, 1981, pp. 41 – 47
    4. Myers, G. J., „Advances in Computer Ardcutecture„, John Wiley & Sons, Inc., 1982
    5. Patterson, D. A., Sequin, C. H., „A VLSI RISC„, IEEE Computer, September 1982, pp. 8 – 21