Развој савремених рачунарских уређаја практично је немогућ без тзв развојних окружења. Ове развојне системе треба посматрати како са хардверског тако и софтверског становишта. Појава микропроцесора и микроконтролера утицала је на промене у приступу развоју уређаја базираних на високоинтегрисаним електронским колима. Фактор брзог прихватања нове технологије лежи у чињеници да су произвођачи интегрисаних кола, нпр. Intel Corporation пројектантима понудили развојне системе. Они су представљали подршку за развој микропроцесорских уређаја. То су практично били комплетни рачунари. На бази одговарајућег микропроцесора, са пратећим компонентама, као што је оперативна меморија и кола за повезивање окружењем, односно рачунарским периферијама.
Уз такав развојни хардвер добијао се и одговарајући софтвер, који је омогућавао развој програмске подршке за пројектовани уређај. Помоћу развојног софтвера писан је програм који је требао да управља пројектованим уређајем. Развијени софтвер је тестиран на развојном хардверу коришћењем само оних компонената које се користе у развијаном уређају. На слици је приказан развојни систем за микропроцесор Intel 8080.
Један од фактора преваге фирме Intel над конкуренцијом, пре свега фирмом Motorola и микропроцесором 6800, управо било постојање развојног система. Развојем полупроводничке технологије развојни системи су све више добијали на значају. Интеграцијом микропроцесора/микроконтролера са колима за повезивање са окружењем постало је немогуће пројектовати и реализовати циљане уређаје без коришћења развојних система. На то су утицали висок степен интеграције, мали габарити и мала потрошња енергије, као и ниске цене компонената.
Новине у развојним алатима
Почетком XXI века на искуствима развојних система дошло је до развоја тзв. система са отвореним хардвером (Open Hardware Systems). То су уређаји чији пројекат подлеже лиценци тако да се може проучавати, модификовати, креирати и дистрибуирати од стране било кога. У случају “отвореног хардвера“ — шеме, нацрти, логички пројекти, цртежи или датотеке направљене помоћу рачунара, доступни су за модификацију или побољшање. Од стране било кога у складу одговарајућим лиценцама. Корисници могу читати и манипулисати изворним датотекама и могу ажурирати и побољшати пројектовани уређај. Чак се може модификовати сам физички пројекат уређаја и ако се жели може да се деле такве модификације.
У овој секцији ће бити представљени неки од најпознатијих примера овог типа уређаја. Пратећа софтверска подршка биће дата у секцији Развојна окружења.