РАЧУНАРИ
Помињање рачунара неминовно води понављању свих оних већ познатих чињеница и квалификација. Један од твораца првог домаћег рачунара Рајко Томовић (1919 – 2001) смело је изнео једну тврдњу везану за рачунаре. Он отприлике каже – „Рачунари су више допринели технолошком напретку него проналазак парне машине“. Ова мисао довољно говори о утицају који су рачунари извршили на промене у свету технологије и технике. Али и утицај на развој савремене цивилизације на почетку новог миленијума. Развој рачунарске технике и следствено томе развој информационо – комуникационих технологија битно су променили друштвене односе. А о последицама развоја вештачке интелигенције тек ће се причати.
Онако ad hoc речено дана се о рачунару све зна. Некада је било довољно проћи поред рачунара да се неко прогласи за стручњака за рачунаре. Данас је доступност информација преко Интернета то само појачала и учинила готово легитимним. Ако би се ипак мало зачепркало испод површине видело би се да та стручност има доста мањкавости. Јер, као што „сви путеви воде у Рим“ тако и рачунарска стручност углавном досеже до примене рачунара. А и она је упитна. Познавање рада програма који чине нпр. Microsoft Office пакет не би требало да буде нешто посебно. То му некако дође као да смо се некад хвалили да знамо да пишемо и да знамо таблицу мноижења. Свакако да мало претерујем. Али рад са поменутим програмима је нешто што се очекује од сваког које завршио средњу школу. А са њима се упознају и ђаци у основној школи.
Коришћење рачунара је оно што се намеће као цивилизацијски домет. При томе познавање рачунара као уређаја на коме се базира развој информационо – комуникационих технологија остаје у другом плану. Поготову што човек данас користи разне уређаје, а да и није свестан да у ствари користи рачунар. Типичан пример је коришћење мобилног телефона.
Рачунари између технологије и тржишта
Могло би се рећи да искусни пројектанти развој рачунара посматрају помало са сетом. Једноставно рачунари су се некада пројектовали као аутохтони уређаји. А користили су се онако како је то корисницима одговарало. Између расположивог хардвера и примене налазио се софтвер или програмски систем рачунара. Могућност програмирања хардвера чинила је рачунар прилагодљивим потребама корисника. Развој технологије рачунарских компонената, пре свега полупроводничке технологије утицао је на промене у пројектовању рачунара. Захваљујући томе рачунари су почели све више да се пројектују према захтевима примене. Сходно томе прилагођавање рачунара потребама корисника сада је могло да се оствари и на нивоу хардвера.
Технологија рачунарских компонената је битно утицала и на цену рачунара. Па су они престали да буду привилегија богатих постајући доступни чак и појединцу. Развој рачунара је битно утицао и на развој неких других техника. Пре свега телекомуникација и аутоматског управљања. А оно о чему се до скоро само маштало – вештачка интелигенција захваљујући рачунарима постаје стварност. Широка примена рачунара утицала је и на друштвене односе. А увелико је променила и понашање људи.
Истовремено рачунар је све више тонуо у сенку, остајао некако у другом плану. Њиме као реалном уређају, као битном инфраструктурном елементу углавном су се бавили професионалци. Без њега, у савременом смислу много тога не би било могуће. Али људи су налазили начине како да себе сместе у ту причу. А да се ипак не нађу на склиском терену рачунарске струке. То што сви знају шта рачунар може ипак није значило да сви знају и како рачунар ради. Параван за то је некада била информатика, па онда информационе технологије. Изгледа да је тренутно у моди вештачка интелигенција.
Слободно се може рећи да су рачунари, захваљујући технологији почели да се користе и тамо где објективно нису потребни. Тржиште је најбоље осетило да иза рачунара стоји профит.
Наставиће се …