Datum 7. april je jedan od onih kojih su predstavljali prekretnicu u istoriji računarstva. Tog dana 1964. godine, dakle pre šest decenija IBM je javnosti predstavio svoju familiju računara IBM/360. Mnogi savremeni učesnici priče o računaru nisu ni svesni značaja tog trenutka. Početkom šesdesetih godina prošlog veka IBM je bio dominantna računarska kompanija. Samo u SAD su zauzimali oko dve trećine tržišta. Međutim, računari koje su nudili bili su međusobno nekompatibilni, kako u pogledu hardvera tako i softvera. Firme koje su želele da nabave novi računarski sistem, čak iste firme suočavale su se sa potrebom razvoja novih programa. Želeći da zadrže vodeće mesto na tržištu u IBM su odlučili da korisnicima ponude novu familiju računara opšte namene. Nova familija računara je korinicima nudila pre svega softversku kompatibilnost. Tj. razvijeni programi su radili na svim računarima u okviru familije. Takođe, na svim računarima koristili su se isti periferijski uređaji.
Pored kompatibilnosti unutar proizvoda koje je nudio sam IBM omogućena je kompatibilnost i sa uređajima drugih proizvođača. Tu se pre svega misli na periferijske uređaje. Zahvaljujući dostupnim specifikacijama za IBM/360 drugi proizvođači su počeli nuditi odgovarajuće uređaje. Time su IBM računari postali još prihvatljiviji za korisnike. Zahvaljujući tome veliku popularnost na tržištu su stekli uređaji magnetnih diskova firme CDC (Control Data Corporation). Ili linijski štampači firme Data Products, kao i uređaji magnetnih traka firme Ampex.
Najzaslužniji za zaokret u proizvodnji računara bio je Tom Votson, mlađi, sin osnivača IBM. Razvoj IBM/360 koštao je 5 milijardi dolara. To je bilo dvostruko više nego što je bio prihod IBM u 1962. godini. To je bilo kockanje sa sudbinom kompanije. Kockanje se na kraju isplatilo. Jer su narudžbine za šest računara u širokom opsegu performansi i novih periferijskih uređaja bile ogromne.
Računarska revolucija
Pojava IBM/360 zaista predstavlja jednu od revolucija u istoriji računarstva. Pre svega kao koncept koji je podrazumevao hardversku i softversku kompatibilnost računara. Mnoge kompanije će slediti put IBM. To će rezultovati pojavom drugih poznatih familija računara. Kao što su npr. DEC, PDP – 11 i VAX – 11. Težnja ka kompatibilnosti, pre svega na nivou softvera ostaće jedan od glavnih pravaca u razvoju računara. Ali o istoriji računarstva, pogotovu onim prelomnim događajima pričaće se nekom sličnom zgodom.
Treba uočiti da su rukovodioci i inženjeri u IBM početkom šesdesetih godina izabrali ambiciozan i težak put. Mogli su nastaviti sa razvojem tržišno uspešnih računara, što je imalo tehničko i marketinško opravdanje. Razvoj IBM/360 bio je najveći komercijalni projekat koji je ikada preduzet, a da je pri tome privatno finansiran. Pored toga u taj projekat IBM je stavio na kocku pola veka stvorenog nasleđa. Tako da projekat IBM/360 nije bio samo skup tehničkih inovacija i vizionarskog upravljanja.
