Разматрање развоја савремених електронских уређаја неминовно води ка помињању полупроводничке технологије и њеном, скоро драматичном развоју у последњих пола века. При томе треба водити рачуна и о узрочно – последичном односу развоја уређаја и полупроводничке технологије. У коме долази до обостраног утицаја. Потреба за новим уређајима или нових функција код већ постојећих уређаја захтевала је одговарајућа решења од стране пројектаната. Развој полупроводничке технологије утицао је да се нова пројектна решења директније приближе примени за коју се нови уређај развија. Међутим, поред очигледних предности оваквог приступа постоје и одређена ограничења. Она су углавном последица захтева конкретне примене. Са таквим ограничењима се суочавају и пројектанти IoT уређаја.
До развоја IoT уређаја као интегрисаних система дошло је кроз развој тзв. интелигентних или паметних сензора. Идеја је била да се локалном обрадом података смањи количина података која се размењује са надређеним елементима у систему управљања. С друге стране развој Интернета као информационе инфраструктуре створио је услове да се управљачки системи почну развијати у окружењу Интернета. Логично је било да се наметне потреба за адекватном комуникацијом елемената управљачког система и управљачких центара базираних на Интернету. Резултат је био развој елемената управљачких система, који су у себи интегрисали одређени степен интелигенције и комуникационе способности. То је отворило пут ка појави IoT уређаја. Који су свој потпуни смисао добили када је практично сваки објекат или систем могао да постане чвор у систему Интернета.
Структура IoT уређаја
Поједностављено говорећи сваки IoT уређај се састоји из следећа три подсистема:
- Улазно/излазних компонената, најчешће сензора, преко којих се опсервира окружење објекта коме се придружује IoT уређај. Или актуатора преко који се делује на дато окружење или сам објекат.
- Рачунарске основе, тј. микропроцесора или микроконтролера који врши локалну обраду. И чија софтверска подршка може у одређеној мери да дефинише утицај на окружење.
- Комуникационог блока који обезбеђује повезивање и размену података са надређеним центрима, до нивоа сервера укључених у систем Интернета.
IoT уређаји најчешће раде на удаљеним локацијама. Зато је једно од најважнијих питања о коме се мора водити рачуна при њиховом пројектовању је напајање електричном енергијом. У таквим околностима постоји могућност да се не може обезбедити напајање из електричне мреже. Тада се за напајање морају користити алтернативни извори електричне енергије, пре свега батеријско напајање. То значи да се при пројектовању и дефинисању начина рада мора водити рачуна о потрошњи електричне енергије.
Области и захтеви примене IoT уређаја донеле су са собом и специфичне захтеве. Данас се на тржишту може наћи велики број рачунарских и комуникационих модула који се могу користити за њихову реализацију. Такође, ове уређаје намењене развоју и реализацији IoT прате и софтверски алати за развој програмске подршке. У овој секцији ће бити представљени неки до најзначајнијих развојних модула и софтверских алата.