Greške su sastavni deo života. Često se može čuti – „Ljudski je grešiti“. Ta pomalo samarićanska misao ne daje nam za pravo da opraštamo svaku grešku. Pogotovu što olako prelaženje preko grešaka može značiti njihovo ponavljanje. Još jedna misao govori o greškama – „Bolje sprečiti nego lečiti“. Gledano sa stanovišta uzroka i posledica sigurno je da treba težiti ovom stavu. Jer traženje krivca može sa sobom da donese novu grešku. Ako umesto na stvarnog krivca prst uperimo u nevinog. U postupku „Neka visi Pedro“ često vidimo spsonosno rešenje. Bez obzira što to predstavlja izraz nemoći da se prevaziđe nastalo stanje. Kada nismo sposobni da utvrdimo krivicu lako se možemo odlučiti da krivca nađemo po svaku cenu.
Takav pristup po pravilu odgovara stvarnim krivcima. Ne samo što će se naći vinovnik za trenutno stanje. Već i za sva slična stanja u budućnosti. Nažalost Pedro iz izreke je obično čovek sa dna, bez zaštite. Kome je lako prišiti krivicu. A oni stvarni krivci će uvek ima opravdanje. Možda će se braniti, kako nisu znali, kako je sve rađeno mimo njih.